IMPRESUM
Koordinacija učešća ustanova u projektu:
mr Miloš Latinović, direktor BITEF teatra
prof. dr Aleksandar Jerkov, direktor Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković"
Inicijatori i autori projekta:
Vesna Bogunović, magistarka terorije umetnosti i medija (Bitef teatar); doc dr Adam Sofronjević, doktor filololoških nauka Univerziteta u Beogradu, magistar menadžmenta i magistar bibliotečkih i informacionih nauka (konsultant na projektu, zamenik direktora Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković")
Urednički tim i upravljanje projektom:
mr Vesna Bogunović (Bitef teatar); Dragana Janković, inženjer informatike i specijalista menadžer poslovnih procesa (Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković")
Autorka tekstova:
mr Vesna Bogunović
Istraživački tim projekta (odabir materijala, digtializacija materijala, izrada metapodataka):
Marija Nedeljkov, msr etnolog-antropolog, Maja Ćuk, magistarka scenskog dizajna i slikarstva; mr Lidija Horvat,dipl. prof. srpskog jezika i književnosti; Kristina Stevanić, sociološkinja; Natalija Jevtović, dipl. prof. srpskog jezika i književnosti (Bitef teatar)
Saradnici (obrada materijala, digitalizacija materijala, tehnička podrška):
Nenad Šugić, IT; Bojan Nikolić, specijalista strukovni inženjer elektrotehnike i računarstva; Miroljub Vladić, majstor tona; Ljubomir Radivojević, majstor scene; Dragan Đurković, majstor svetla (Bitef teatar); Nikola Smolenski i Nemanja Žikić, sistem administratori (Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"), Matea Milošević, Nikola Krsmanović, digitalizacija (Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"), Boban Radivojević i Dušan Gavrilović, IT podrška (Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"), Nataša Matović (Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković")
Prevod tekstova na francuski jezik (navedeno abecednim redom):
Prevod tekstova na francuski jezik (navedeno abecednim redom): Vesna Bogdanović, Aleksandra Branković, Izabel Čeperković Dias, Anđela Jovanović, Marina Milenković, Emilija Milojević, Dejana Mirković-Birtašić i Svetlana Pantović, uz superviziju dr Milice Vinaver-Ković.
Traduction en français (par ordre alphabétique): Vesna Bogdanović, Aleksandra Branković, Izabel Čeperković Dias, Anđela Jovanović, Marina Milenković, Emilija Milojević, Dejana Mirković-Birtašić et Svetlana Pantović, uz superviziju dr Milice Vinaver-Ković
Zahvaljujemo se svim saradnicima i partnerima BITEF teatra: Srđanu Preleviću i preduzeću NT Soft iz Beograda, Jeleni Bogavac, Maji Jovanović, Lidiji Kostelac, Ani Stefanović, Rektoratu Univerziteta Beograd, Radio televiziji Srbije, Filmskim novostima Srbije, Arhivu grada Beograda, Muzeju pozorišne umetnosti, studentkinjama francuskog jezika, književnosti i kulture Filoloskog fakulteta i direktoru Frankofonog centra UB Milici Vinaver-Ković, mnogobrojnim umetnicima i pozorišnim radnicima i svima koji su koji su doprineli realizaciji ovog projekta.
MILOŠ LATINOVIĆ
Miloš Latinović je rođen 23. septembra 1963. godine u Kikindi.
Osnovnu i srednju školu završio je u Kikindi, a Fakultet političkih nauka u Beogradu, gde je odbranio master rad na temu: Sterijino pozorje i pozorišni život Srbije. Trenutno je na doktorskim studijama na istom fakultetu BU.
Radio je kao novinar u listu „Komuna“ i Radio Kikindi, a sarađivao je sa redakcijama više dnevnih listova i časopisa u Srbiji, među kojima su Dnevnik (Novi Sad), Borba (Beograd), Nacionalna geografija i drugi. Nekoliko godina uređivao je književnu rubriku pod nazivom – Rukopisi, lista srpske dijaspore „Kišobran“ koji izlazi u Vankuveru – Kanada.
Za novinsku reportažu „U sred polja oko mora“ objavljenu u magazinu „Nedeljni dnevnik“, 1999. godine dobio je „Gran pri“ festivala „Interfer“ u Somboru.
U periodu od 1999. do 2001. godine obavljao je dužnost direktora Narodne biblioteke „Jovan Popović“ u Kikindi, a od 2003. do 2008. godine bio je direktor Narodnog pozorišta u Kikindi.
Kao član opštinskog veća SO Kikinda bio je zadužen za resor kulture, obrazovanja i medija u periodu od 2008. do 2013. godine.
Učestvovao u pokretanju i organizovanju stručno-teorijskog simpozijuma „Kikindski dijalozi“, koji je održavan u ovom gradu u periodu od 2002 do 2005. godine uz učešće eminentnih sociologa, kulturolaoga, filozofa i drugih teoretičara iz Srbije i okruženja.
Autor je šest zbirki priča, osam romana, dve knjige eseja, dve monografije i desetak dramskih tekstova (pet je objavljeno u pozorišnoj i književnoj periodici) od kojih su Panonski karusel i Payador ili Crnjanski izvedena u NP Kikinda. Objavio je više od sto književnih priloga u periodici, nedeljnim i dnevnim listovima.
Roman Šekspirov klijent (Stilos, Novi Sad) bio je 2002. godine u užem izboru za NIN-ovu nagradu.
Knjiga Priče vetrova, posle dva izdanja u Srbiji (Čigoja štampa, Beograd i Prometej, Novi Sad), prevedena je na rumunski i nemački jezik, a Sto dana kiše na bugaeski jezik (Persej Sofija), takođe brojni prozni tekstovi su mu prevedeni na engleski, mađarski, slovenački, slovački i makedonski jezik.
Žiri društva književnika Vojvodine proglasio je roman Dželat u raju (Stilos, Novi Sad) za najbolju knjigu 2008. godine, dok je za poetsko-proznu zbirku Zvezde i ostrva (Geopoetika, Beograd) dobio je nagradu „Stevan Pešić“ 2012. godine.
Za roman Sto dana kiše (Vulkan izdavaštvo, Beograd) nagrađen je prestižnim priznanjem „Zlatni suncokret“ (Nagrada Vital), 2014 godine. Roman je 1916. godine preveden na Bugarskoj u izdanju IK „Persej“.
Za poeziju je nagrađen prvom nagradom na festivalu „Proleće“ u Sofiji u Bugarskoj.
Glavni urednik je pozorišnog časopisa Scena, koji izdaje Sterijino pozorje u Novom Sadu
Trenutno je direktor BITEF teatra.
VESNA BOGUNOVIĆ
Magistarka nauka Univerziteta umetnosti u Beogradu, Odsek – Teorija umetnosti i medija. Diplomirala Prirodno-matematički fakultet u Beogradu.
Radi u BITEF teatru od 1995. godine (asistentkinja umetničkog direktora BITEFA, umetnička sekretarka, art menadžerka, direktorka marketinga...)
Od 2009 do decembra 2014. godine bila je direktorka i v.d. direktorka u Centru za likovno obrazovanje, Beograd.
Autorka je brojnih projekata:Digitalni portal Bitef teatra, Mira Trailović – Pre i posle svega jeste teatar; Spomen obeležje Miri Trailović i Jovanu Čirilovu; Digitalizacija BITEFA (http://digitalniarhivbitefa.unilib.rs), Nebo nad BITEFOM 1967 – 2017. (Kulturni centar Srbije, Pariz), Nebo nad BITEFOM (50. BITEF, Beograd); Virtuelni muzej BITEFA; Programi rada Centra za likovno obrazovanje 2009 - 2014, BITEF ZONA; Likovna kultura mladih se pokreće sa Kalemegdana; Rođendani Šumatovačke od 65-og; Umetnička kolekcija Šumatovačke – Work in Progress; Galerija Stepenište u Šumatovačkoj; Iternacionalni bijenale interdisciplinarne skulpture – IBIS; Vrt skulpture; Rezidencijalni boravak Šumatovačke (AIR – Artist in Residence Šumatovačka); Kafe Pedagogija / Café Pedagogia; Kreativno-obrazovni centar – to je i moja škola(Šumatovačka kod vas, programi koji se realizuju u saradnji sa osnovnim i srednjim školama: Nauka – slika, Šumatovačka na zidovima vaše škole itd); Kaluđerica FEST; Romski meandri; Mobilni festival eko umetnosti / Nomad Eco Art Festival; Dionizijski Beograd; Recikl gepek art; Mapiranje Beograda; Umetnički paviljoni u parkovima – Pozorište senki, Belgrade Rolling Art (umetnost koja se kotrlja Beogradom); Brežuljci i obale Beograda (monumentalna skulptura na obalama Save i Dunava); Zelena krila Beograda; ENPARTS – program EU Kultura 2007-2013 (umetnička direktorka projekta ispred BITEF teatra i BITEFA); BITEF – Pozorišna avantura 1967-2006 (digitalni arhiv); Teorijska scena BITEFA; Eho BITEFA (Dvogodišnja mobilna međunarodna akademija za savremeni teatar i izvođačke umetnosti);Art of Light and Sound Design in Theatre (Umetnost dizajna svetla i zvuka u teatru) itd.
Koautorka: Umetnička direktorka na projektu Zimske bašte / Winter Gardens, koprodukcija BITEF teatar, La Biennale di Venezia i spielzeit’europa / Berliner Festspiele; Umetnička direktorka na projektu Negovano voće, koprodukcija BITEF teatar, La Biennale di Venezia,spielzeit’europa / Berliner Festspiele, Riksrteatern, Teater Theatron i Uppsala Stadsteater; Umetnička direktorka projekta: Kreativna radionica ENPARTS KAMP – Električno telo, 2009.Venecija; Umetničke čarolije Šumatovačke (inkluzivne kreativno–edukativne platforme i radionice za decu i mlade); Sreli smo se kod kralja (video rad); AD HOK suvenir itd.
Izložbe: Samostalna izložba/perfomans: Modni detalji – Leto, zgrada BIGZ-a, (40 pastela)
Dizajn: Idejno rešenje za naslovnu stranu i ilustracije knjigeThe Game of Consciousness, Hal Zina Bennet (pastel crteži za naslovnu stranu i preko 60 ilustracija u tušu); Dizajn biltena za 34. BITEF
Autorski tekstovi: u pozorišnim časopisima (Scena, Ludus...), Zborniku pedagoškog foruma, urednički tekstovi na sajtu Centra za likovno obrazovanje i sajtu BITEFA, u katalozima godišnjih izdanja, predstava, izložbi, događaja, itd.
Članstvo: EPuS –Evropski pokret u Srbiji; IETM – International Network for Contemporary Performing Arts, Brisel, Belgija; ENPARTS –European Network of Performing Arts (Evropska mreža izvođačkih umetnosti), Evropska Unija; International Dance Council – CID, Pariz, Francuska.
MAJA ĆUK
Maja Ćuk je rođena 1979. uRumi.
Magistrirala је na katedri za scenski dizajn, Interdisciplinarnih magistarskih studija na Rektoratu Umetnosti u Beogradu. Diplomirala Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek Slikarstvo, 2004. godine.
Stipendista Kraljevine Norveške za 500 najboljih studenata u Srbiji 2004. godine i stipendista Ministarstva Republike Srbije, Fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka.
Saradnik je Bitef teatra i Bitef festivala od 2011. godine.
Projekat obeležavanja 30 godina Bitef teatra (Proslava, Multimedijalna izložba idalje u zaveri sa pozorišnim duhom i gostovanje Roberta Ćulija i tima u Bitef teatru)
Saradnik je Trećeg Trga, organizacije za promociju poezije, književnosti, umetnosti i kulture čitanja i koordinator programa na Međunarodnom festivalu poezije Trgni se! Poezija!, kao i Festivala literature evropskog Mediterana FLEM.
Saradnik je udruženja za multidisciplinarna istraživanjau umetnosti Srebrno drvo i Centra za pozorišna istraživanja ApsArt.
Saradnik je Art Excentra, profesionalne umetničke radionice za izradu voštanik i silikonskih figura, scenografije i specijalnih efekata.
Izlagala na pet samostalnih izložbi. Učesnik na brojnim kolektivnim izložbama, likovnim kolonijama i stručnim radionicama. (Srbija, Crna Gora, Makedonija)
Dobitnik Prve pohvale na Likovnom salonu Srem 2012, Prve nagrade na Rumskom likovnom salonu 2011, Pohvale na Vojvođanskom salonu 2007, Specijalne nagrade na V rumskom novogodišnjem likovnom salonu 2005. godine.
Član ULUS-a i SULUV-a.
ADAM SOFRONIJEVIĆ
Adam Sofronijević rođen je u Beogradu 1973. godine. Inženjer je računarske tehnike diplomiranjem na Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu 2003. godine, diplomirani inženjer organizacionih nauka, smer menadžment diplomiranjem na Fakultetu organiziacionih nauka Univerziteta u Beogradu 2007. godine. Sertifikovan je industrijskim CISCO CCNA sertifikatom za rad sa računarskim mrežama, kao i mnogobrojnim Udacity, Coursera i MITx onlajn sertifikatima iz oblasti računarstva, menadžmenta i humanističkih nauka.
Adam Sofronijević je dobio titulu diplomirani bibliotekar-informatičar – master na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2009. godine, a diplomirani inženjer menadžmenta – master na Fakultetu organiziacionih nauka Univerziteta u Beogradu 2010. godine. Titulu doktora nauka je dobio na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2015 godine.
Objavljuje radove u domaćim stručnim i naučnim časopisima, međunardnim naučnim časopisima, uključujući i časopise sa SCI liste, redovni je učesnik međunarodnih konferencija u zemlji i inostranstvu, objavio je više poglavlja u međunarodnim monografskim pulikacijama uglednih međunarodnih izdavača.
Član je programskog komiteta godišnje LIBER konferencije od 2012. do 2019. godine, uključen je u uređivanje više međunarodnih naučnih časopisa i serijala monografskih publikacija iz oblsati društvenih i humanističkih nauka.
Adam Sofronijević je Zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu od 2015. godine.
Od 2014. godine koordinirao je više projekata naciònalnog značaja koji su dobili podršku Minsitarstva kulture i informisanja Vlader Republike Srbije i čiji rezutlati danas definišu neke od glavnih pravaca razvoja procesa digitalizacije u ustanovama kulture Republike Srbije.
Termini kojima su u ovom tekstu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose