Repertoar - Sezona 1995 - ZIGI ZVEZDANA PRAŠINA
Kada je reč o hemiji s publikom i vašim pozorišnim ulogama, prisetimo se,
recimo, predstave Zigi, zvezdana prašina?
Bitef me pozvao na saradnju i to je za mene
bila čast i radost. Bio je to, ispostavilo se, moj poslednji mjuzikl na
sceni.
Sećanje me vodi ka Dejvidu Bouiju koga
sam oduvek volela, zatim na Salvadora Dalija jer je u scenografiji bilo
elemenata njegove likovne umetnosti. Konkretno, ona njegova čuvena usta.
Igrala sam Galu Dali, partnerka mi je bila
divna i prefinjena Ana Sofrenović, zatim Dragan Zarić, Bojan Dimitrijević,
Nikola Đuričko,
Sonja Vukićević, božanstveni muzičar Čavke i
njegova Linda, Australijanka, bila je kostimograf i uradila je sjajne
kostime. Reditelj je bio
Milorad Milinković.
Jedne večeri na predstavu je došao čuveni, veliki glumac Harvi Kajtel, koji
je u to vreme
snimao neki film u Beogradu. Vrlo srdačno nam
je čestitao, mnogo mu se dopalo. Svi smo, naravno, bili presrećni.
Tada ste pevali srpsku verziju Bouijevog
hita The Man Who Sold the World.
Da, Čovek što prodao je svet. A za Ludus
sam je se i prisetila:
Licem uz lice smo
prošlost dozivali iako tamo ne bejah ja,
setio se da me zna.
Iako tamo ne bejah ja
s iznenađenjem u očima
rekla sam mu da sam mislila da umro je,
pre mnogo, mnogo godina.
A on će:
(refren)
O ne, ne ja, ja ne umirem nikada
jer ti si sad s onim što prodao je svet.
Oprostismo se mi, i kući krenuh ja,
tražeći zemlju što je odavno nestala.
I mnogo ljudi s njom, tom zemljom prodanom,
kao da smo umrli pre mnogo godina.
(refren)
Ko zna, ne ja,
ja ne umirem nikada
jer ja sam sad s onim što prodao je svet.
O ne, ne mi, mi ne gubimo nikada
jer mi smo sad s onim što prodao je svet.
Ludus 200-201_za sajt_low res